andjelanadja

Zdravo svima, ja sam Anđela Đorđević, i pre svega, dobrodošli na website Andjela&Nadja!

Stvarno je teško pričati o sebi, ne zbog toga što ne znamo šta da pišemo o sebi, nego kako najbolje predstaviti sebe. Evo ovako.
Rodjena sam 19. Maja 1999. godine u Požarevcu u Srbiji, gde sam živela zajedno sa mojom mlađom sestrom Nađom i našim roditeljima. Svi smo mi voleli da idemo u vrtić, gde smo proveli jedan od najlepšeg dela svog detinjstva. Išla sam u vrtić “Neven” u Požarevcu, odakle i dan danas imam dobre prijatelje i prelepe uspomene. Nakon vrtića je došla i osnovna škola i sedenje u školskim klupama. Ne manje lepši deo odrastanja je uspešno obavljen u OŠ “Desanka Maksimović” u Požarevcu, u kojoj sam pored svoje najbolje učiteljice Ivane mnogo toga naučila, kao i kasnije od ostalih nastavnika, mada sam se ubrzo preselila. Iz ove škole, kao i svi moji drugari, vučem najlepše uspomene i rado se sećam svih nestašluka, školskih muka, prijateljskih tajni i zaljubljivanja.
Trenutno živimo u Parizu u Francuskoj. Imam 17 godina i idem u srednju školu “Jacques Decour“ u Parizu.
Dosta puta su me pitali da li vise volim Srbiju ili Francusku, ali tu postajem po prvi put u životu neodlučna i moj odgovor je da volim mesto gde je moja porodica i moji prijatelji. Kada je reč o tome šta volim, a šta ne, omiljene boje su mi roze i ljubičasta. Volim životinje, naročito pse. Kada je u pitanju druženje sa prijateljima, uvek sam za, jer sam jako druželjubiva osoba i imam dosta prijatelja i u Srbiji i u Francuskoj. Uživam gledajući filmove i serije, a omiljena serija mi je “Pretty little liars”. Takođe volim da posećujem i bioskope u društvu svojih najboljih prijatelja jer uvek odgledamo neki odličan film.
Od malena maštam da budem glumica i nadam se da će mi se jednog dana ostvariti taj san. Svi mi maštamo, zar ne? Muzika je svakodnevni deo mog života i slušam je dok idem i dok se vraćam iz škole u prevozu, dok radim domaće zadatke i naravno, kada legnem da spavam, muzika je ta koja me uspavljuje. Volim leto, porodična slavlja, rođendane. Omiljena hrana mi je suši. Smatram za sebe da sam jako uporna osoba ali i pomalo lenja. Trudim se svim silama da ostvarim svoje ciljeve. I naravno, maštajući o glumi, sceni, kamerama, osvetljenju, garderobi i svim ostalim nezaobilaznim i euforičnim stvarima vezanih za glumu, poželela sam da počnem da se snimam uz mali nagovor moje sestre Nađe, nakon čega se nikada nije pokajala, otvorile smo svoj YouTube kanal Andjela&Nadja i počele sa snimanjem 11. Januara ove 2016. godine. Zajedničkim snagama, maštom, idejama, voljom i naravno, svima vama koji nas pratite, podržavate i volite, uspele smo u svojim zamislima i svakodnedvno se divno zabavljamo i družimo.
Nadam se da ste uživali uz ovu malu šetnju kroz period mog odrastanja koji se nastavlja i ovaj tekst nećemo ovde završiti, tako da se nećemo pozdravljati, samo ću vam reći da uživate zajedno sa nama na ovom website-u kao i na našem YouTube kanalu, jer mi vas svakog dana sve više i više volimo.

Ljubi vas vaša Anđela!

Zdravo svima, ja sam Nađa Đorđević, i pre svega, dobrodošli na website Andjela&Nadja!

Anđeli malo lakše pada da priča o sebi nego meni, ali potrudiću se da vam se što bolje predstavim. Rodjena sam 18. Maja 2001. godine u Požarevcu u Srbiji. Ova mala cupavica je kao mala devojčica bila jako nestašna i hiperaktivna, tako da se ludo zabavljala u vrtiću “Neven” u Požarevcu. Volela sam da se penjem na drveće, skačem, trčim, izvodim razne “kerefeke” tako da se mnogim ljudima u mom prisustvu “dizala kosa” na glavi. Dok je trajao taj zanimljivi i lud period u vrtiću, pored svih nestašluka, bila sam jako zaljubljive prirode i imala sam toliko simpatija da ih je bilo nemoguće izbrojati na prstima jedne i druge ruke.
Elem, ta cela fama se malo promenila sa polaskom u osnovnu školu “Desanka Maksimović”, ne znam da li zbog toga što je sa mnom išao i moj brat od tetke Veljko, pa sam se malo smirila ili je nešto drugo bilo u pitanju ali školska atmosfera je učinila svoje. Bila sam odličan đak i volela sam da učestvujem na raznim školskim priredbama gde sam obično recitovala. Iz osnovne škole imam dosta dobrih prijatelja, a najbolje drugarice su mi Ana i Ksenija. Kada smo se preselili u Pariz, najviše mi je nedostajalo druženje sa svima njima, zato se sada radujem svakom raspustu jer ću ih videti i provoditi nezaboravno vreme sa njima.
Osnovnu školu sam završila ove godine u maju i upisala prvu godinu srednje skole “Chaptal“ u Parizu. Osecam da će ovo biti zanimljiva godina. Jako sam uplašena kada su u pitanju prvi susreti sa novim okruženjem, profesorima, drugarima, ali prošlo je sve mnogo bolje nego što sam zamišljala, tako da ću uživati u svojoj novoj školi.
Jako volim sport, posebno gimnastiku, tako da sam nastavila sa svojim ludostima iz vrtića i ostala dosledna sebi i svojim mogućnostima. Srećna sam zbog toga jer to volim i uzivam na treninzima, a još više na takmičenjima. Mislim da je jako bitno baviti se sportom, tako da vam to svima preporučujem. Pored gimnastike, u slobodno vreme volim da gledam serije i filmove, čitam knjige i vozim rolere. Omiljeni film mi je “ Suicide Squad”, a što se serija tiče, imam ih više i to su: “Pretty little liars”, “Teen wolf” i “Vampire diaries”. Muzika je naravno nezaobilazna stavka. Volim muziku i volim da pevam. Dok sam živela u Srbiji, svirala sam violinu i moram priznati da, ma koliko teško mi tada padalo ono višečasovno vežbanje, sada mi malo nedostaje.
Kao mala, pričala sam kako bih volela da budem manekenka i da se bavim modelingom, jedno vreme sam bila zaluđena Viktorijinim anđelima i mislim da nije postojala revija koju nisam odgledala, mada trenutno je ostalo na tome da volim da se slikam, ali gimnastika je trenutno jedino što me ispunjava, dok Anđeli jednog trenutka nije sinula ideja da počnemo da se bavimo YouTube-om. Meni to nije bio strani pojam, jer sam za razliku od Anđele dosta vremena provodila gledajući strane Youtuber-e i pratila njihove kanale i svakodnevno gledala dosta klipova. U tom trenutku mi se ta ideja i nije toliko svidela jer nisam videla sebe sa druge strane kamere sem kada je slikanje bilo u pitanju ali nije joj mnogo trebalo da me ubedi. I da, eto, posle prvog videa, nikada nisam odustala. Postalo je jako interesantno i volim ono što radimo. 11. Januar ove godine je dan kada smo zakoračile u svet Youtube-a i druženje sa svima vama. Od sada ćemo se pored našeg Youtube kanala, družiti i na ovom website-u, tako da vam još jednom želim dobru zabavu sa nama.

Ljubi vas i voli vaša Nađa!